Дивљи лабудови

Некада давно, на крајњем југу, живео је краљ са једанаест синова и једном ћерком Елиза. Кад су дечаци ишли у школу, носили би са собом дијамантске оловке и писали на златним плочицама, тако да би сви видели да су краљеви синови, а девојчица би седела у стакленој столици и читала сликовницу упаковану накитом. И дечаци и њихова сестра били су паметни и напамет су знали скоро све риме и приче.

Али једног дана њихов се отац, краљ, оженио злом краљицом која је постала злобна маћеха својој деци. Своју злу природу показала је већ првог дана након венчања - деци је одузела све скупе играчке и дала им само канту и песак да се играју. Убрзо је млада Елиза постала узнемирена краљевском, па ју је послао у село да га сељаци одгајају. Њезина браћа непрестано су истјерана из суда, тако да их је краљ рјеђе и касније виђао, а толико су се навикли да су без синова да је престао бринути о њима. Краљица је тада одлучила да их потјера са двора како би научили да се брину о себи.

Јадни дечаци страха и туге претворили су се у једанаест дивљих лабудова, вриштали и провалили кроз прозоре дворца, далеко преко шуме. У зору су стигли до села у којем је живела њихова сестра. Док нико није чуо лепршање крила и клицање сестре, они су се дигли међу облаке и одлетјели. За то време Елиза се играла у својој малој зеленој соби са лишћем јер је то било једино што је имала. Чинило се да чује своју браћу и осећа да су с њом, али била је премлада да би напустила кућу.


И тако је време пролазило. Елиза је расла и расла тако лепо да би и саме руже ветру говориле да је само Елиза лепша од њих. Али она није била само лепа, већ и врло добра, толико да би и сама певачица певала да је само Елиза боља од ње.

Када је девојчици било петнаест година, време је да се врати на суд, али чим је зла маћеха видела колико је девојка прелепа, у њој је избила љубомора и мржња. Пре него што ју је послао оцу, наредио јој је да се окупа, а онда је наредио да једна жаба жаба натера девојчицу да стане на главу да постане непомична као и она. Наредила је другој жаби да скочи на девојчино лице, учини је ружном, а трећој да скочи на срце, да заведе девојку у грех.

Чим је Елиза ушла у воду, жабе су ускочиле иза ње и закачиле се тамо где им је наређено. Али Елиза је била толико невина да су се жабе претвориле у цветове мака и нису могле да јој науде. Краљица то љути, па изнервира девојчицу соком од ораха који је чини довољно тамном да је ни родни отац није могао препознати. Када је краљ угледао Елиза, потјерао је двор рекавши да то није његова кћерка.


Елиза на двору нико други није препознао, осим једног пса чувара и ластавице, који никоме није могао рећи да је заиста принцеза. Елиза је плакала из дворишта и плакала. Хтела је да пође браћу, али није знала где да иде, па је само пустила да је срце води.

Елиза је дошла у шуму, а како је ноћ падала и више није могла да види куда иде, легла је поред пањева и заспала. Целу ноћ је сањала о браћи и детињству, док се играла са златним играчкама и писала дијамантским оловкама. Ујутро, кад се пробудила, Елиза је наставила пут. Пратила је реку и дошла до језера где се одразила и видела да је смеђа и ружна са соком од ораха. Што је брже трљала лице бистром водом из језера, и убрзо је поново постала лепа, блиједа Елиза.

Девојчица је наставила пут у потрази за браћом. Усред шуме наишла је на грмље купина и малина, па је појела слатко воће, а затим закорачила у најмрачнији део шуме. Ходала сам тако Елиза по мраку, сва у страху пред мрачним сенкама, и без иједне кријеснице да бих осветлила њен пут. Уморила се од ходања и легла у грмље да се наспава.


Кад се пробудила, била је једна старица поред ње са корпом пуном купина. Елиза је питала старицу да ли је видела једанаест краљица, а она је одговорила да није, али да је на реци недалеко одавде видела једанаест лабудова са златним венцима. Старица је повела Елиза до реке и шетала је с њом док није стигла до морске обале.

Девојчица је била изненађена видећи прелепо отворено море пред собом. Али није имала чамац и није знала где даље. Прегледала је плажу и видела једанаест перја бијелих лабудова. Одједном се над морем дигне велика олуја. Олуја је потјерала лабудове на обалу, па се Елиза сакрила да их не плаши. Кад су лабудови дошли до морског плакања, Елиза је видела круне на њиховим главама и весело цвиљела!

Елиза је потрчала до своје браће у загрљају и одмах су је препознали иако је већ одрасла особа. Њен најстарији брат каже јој да лете наоколо попут лабудова све док је сунце на небу, а чим сунце зађе претвори се у људе. Зато морају бити сигурни да слете негде пре него што сунце зађе, како се не би претворили у људе док су у ваздуху.Зато не могу летјети преко мора, осим једном годишње, јер би се претворили у људе док су изнад њега. Зато они могу бити у домовини само најдужи дан у години, када могу да прелете велику воду у једном дану.

Следећег дана браћа су морала да напусте своју домовину, али било им је тешко да оставе сестру на миру. Па су одлучили да је поведу са собом. Преко ноћи су ткали велику кору врбе и стављали у њу сестру, носећи је преко мора. Лабудови су летели овако, али док су носили сестру са собом, били су спорији него обично, а када је сунце почело да пада, још нису били близу литице на коју би могли да слете пре него што се претворе у људе. Сестра се бринула да ће се због ње њена браћа претворити у људе док су још изнад мора, па ће она пасти у море и утопити се. У последњем тренутку, лабудови су стигли до оточића и тамо су се срели ујутро.

Ујутро је Елиза угледала краљевство кристала на отвореном мору. Мислила је да је то земља у коју путују, али браћа јој је рекла да су то Фатаморгани. Судови су нестали чим су им се обратили. Лабудови су ускоро са сестром заиста дошли у земљу у коју су путовали. Прве ноћи коју је провела тамо, Елиза је сањала о бајковитом Фатаморгану. Вилла јој је рекла да може спасити чаробну браћу тако што ће се слагати њихове кошуље од коприве које расту на овом месту и када би их те мајице обукле лабудови, магија ће нестати. Али Елиза мора пазити да не изусти ни реч док не заврши свој посао, јер ће иначе ова реч попут бодежа убити браћу.

Елиза је дане проводила плетећи кошуље од коприве, стварајући блистере на рукама. Није рекла ни реч, а њена браћа би сузама зацелила ране на рукама. Плесала би док су јој браћа лабудови и летели уоколо. Једном приликом, док је била сама, Елиза је чула шум и лајање паса. Одједном, пас долети до ње и плаши је, а за њим и дечак, најлепшу Елиза коју је икада видео. И био је запрепаштен кад види Елиза, јер она је била најлепша девојка коју је икада видео.

Тип је започео разговор и позвао је девојку са њим, али није могла да изусти ни реч да не убије своју браћу. Тип каже да је принц и повешће је на суд. Елиза није желела да пође с њим, али није знала како да му каже, па је на крају одвео у своју престоницу. Принц одлучи да се уда за Елиза. Обукао ју је у најфиније хаљине и огрнуо је моћним драгуљима од којих је Елиза била још лепша. Али до тога није марила, само је плакала за својом браћом.

Принц није могао остати имун на сузе, па јој је показао посебну собу, уређену попут пећине у којој је Елиза плела кошуље од коприве. И у соби је било недовршених кошуља, па је принц рекао да може тамо наставити свој посао, како би могао да мисли пренесе у дом у којем је живела. Први пут откако је изашла на двор, Елиза се осмехнула због чега је принц још више фасциниран.

Убрзо су се принц и Елиза венчали и постали краљ и краљица, владари земље. Наставили су да живе на двору, где је нијема краљица плетела кошуље од коприве. Једне ноћи, док је излазила на суд како би скупила још коприва, надбискуп ју је видео. Претходно је сумњао да нешто није у реду с краљицом и да је вероватно вештица, а то му је била само потврда. Одмах је отишао код краља и рекао му све. Краљ му није одмах веровао, али већ следеће ноћи, када није могао спавати здраво, угледа краљицу како се извлачи с терена.

Елиза није имала појма, али отишла је по коприву трећу ноћ. Само јој је требало да заврши последњу мајицу. Али те вечери и надбискуп и краљ су је пратили у башту. Обоје су одлучили затворити Елиза због сумње да је вештица и пустили су људе да јој суде.

Елиза су ухватили заштитари и одвели у тамницу. Скинули су јој раскошне хаљине и обукли је у мајице од коприве које је до тада шивала. Читаво краљевство јој се ругало, али Елиза је била сретна што је свеједно могла довршити мајице. Исте вечери Елиза је чула како лабудова крила лепршају по прозору. Био је то њен најмлађи брат. Елиза, сва срећна, наставила је да плете последњу мајицу. Морала је то завршити те вечери пре него што је осуди, иначе би све њезине муке биле узалудне.

Следећег јутра, пред зору, једанаест браће изашло је на двор и замолило краља да пусти сестру. Како је још била ноћ, нису их хтели пустити код краља. У зору се краљ пробудио и сишао да види браћу, али сунце је већ изашло и они су се претворили у лабудове и полетјели кроз прозоре дворца.

Тог дана Елза је требала бити спаљена на ломачи као вештица, али чак и када су дошли да је изведу на трг пред гомилом, она је и даље марљиво плесала. Певала је и док су је одводили, што је наљутило људе, па су се упутили ка њој да јој одришу мајице. У том тренутку једанаест лабудова слетило је на трг и прогнало љуте људе даље од сестре. Људи су мислили да је то сигурно знак да је девојка невина, али их је извршилац већ зграбио и одвукао на колац. Елиза је браћи брзо бацила мајице и они су их навукли. Лабудови се изненада претварају у краљевске породице.Елиза ми је коначно проговорила, па је свима узвикивала да је невина.

Кад су га људи видели, поклонили су се Елиза, мислећи да је светац. Браћа су потврдила њену невиност, а краљ је одмах дошао својој вољеној и клекнуо молећи за опрост. Одједном су зазвонила црквена звона и сви су знали да долази срећно време. Елиза и њена браћа и муж живели су дуго и срећно.

Илустрација Сање Рогошић

11 Uspavana lepotica/ Divlji labudovi - Edicija Pročitaj mi bajku (Септембар 2022)