Штерна, историјско насеље у Грожњану

У средишњем дијелу Истре, којег многи воле назвати зеленом Истром, налази се опћина Грожњан с доиста фасцинантном туристичком понудом која се углавном ослања на повијесне факторе, односно културне и повијесне трагове који свједоче о давним временима.

Грожњан, који се налази изнад долине ријеке Мирне, сматра се једном од ових богатих понуда, гдје се средњовјековно језгро са својим уским и невјероватним каменим поплочаним улицама сматра најважнијом знаменитошћу.

Како је Грожњан окренут средњовековној теми и, наравно, прелепој природи, тако готово цело подручје које гравитира овом месту, а свакако је Стерн познатији као насеље у општини Грожњан.


Према последњем попису становништва, то је насеље са 79 становника са 31 породичним домаћинствима. Дакле, колико видимо, ово је заиста мало место у које не бисте веровали, али има и богату понуду која привлачи много посетилаца.

Стерна је село које само по себи представља велику знаменитост, а пре свега се ради на неговању некадашњих обичаја и станова у којима су људи живели. Дакле, поента је да се истакне историја ових региона.

Стерна се први пут спомиње 1102. године када је ово подручје постао оглејски феудални патријарх, након чега је прешао у руке горишких кнежева, затим племских племића, а 1358. Венеције. Насеље је уништено у аустријско-венецијанским ратовима почетком 16. века, након чега је поново насељено избеглицама пред Османлијама.


Нешто раније поменули смо да је цело насеље велико знаменитост, а то потврђује и целокупна архитектура места. Можемо рећи да је сачувана традиционална народна архитектура.

Жупна црква Св. Михаило Арханђео саградио је 1750. године на месту старешине. То је једнобродна црква са натписом на предњој страни.

На осмерокутном крстионици у цркви налази се глагољски натпис из 1541. године, који прије свега помиње пастора Јеронима и жупника Мохора.

Поред цркве св. Свакако треба споменути црквено двориште Светог Михајла. Цанциани на брду изнад села, које је обновљено у 18. веку, такође је још један траг историје и наравно културе коју требамо видети.

Аутор: С.Ш. Фотограф: Ацонцагуа / Викимедиа

Свободная энергия нулевой точки (Јун 2021)