Лименски војник

Двадесет и пет лимених војника стајало је у лијепој кутији. Сви су били браћа, обучени у црвене и плаве униформе и имали пушке у руци. Прво што су чули у свом животу били су узвикиви малишани након што је отворио кутију и угледао прелепе, мале војнике. Одушевио га је поклон за рођендан.

Сви лимени војници из кутије били су исти, осим једног. Имао је само једну ногу, јер је последња бачена у фабрику и на крају је кашика за једну ногу нестала. Ипак, могао је прилично лепо и чврсто да стоји на тој нози коју је имао.

Лименци су били поредани на столу поред других играчака. Међу живописним друштвом најистакнутији је био папирни дворац са малом девојчицом која је стајала на вратима, тако лепа да је лимени војник одмах зурио у њу. Била је балерина па је посегнула са обе руке у ваздух и савила једну ногу. Нога јој је била високо савијена како би војник једном ногом помислио да и она нема ногу. Мислио је да је она можда права жена за њега, само се бринуо да је превише умишљен јер живи у дворцу, а он у обичној кутији коју је делио са још 24 војника.


Након што се породица одморила, играчке би почеле да се самостално играју. Само коситрени војници не би могли сами да изађу из затворене кутије, па би унутра и звецкали. Само би војник једном ногом остао напоље и стао поред балерине.

Једног јутра деца су ставила лименог војника једном ногом на прозор, а кад је пропух дувао, војник је срушио кроз прозор на улицу. Чим су то деца приметила, потрчала су за њим, али га нису могла пронаћи. Започела је киша и претворила се у туш, па су се деца морала вратити кући.

Након што је пљусак престао, деца су поново почела да траже изгубљеног војника и коначно су га пронашли. Алија му је тада предложио да направи чамац из новина и стави војника у њега и крене. Тако су и урадили.


Војник је пловио јарком у чамцу, а затим га је струја одвела према кутији, даље од погледа деце. У тами кутије војника је дочекао водени пацов и питао га има ли пасош. Војник је само пловио у свом чамцу, па их је штакор пратио оптужујући га да није плаћао царину. Али чамац је био бржи, па је из кутије војник врло брзо завршио у каналу. Како је кроз водопад пао у канал и брод је почео да тоне.

Јадни војник је мислио да ће се утопити и више никада неће видети своју вољену балерину. Управо тада се пред њим појавила велика риба и прогутала га. Војник је неко време био у мраку све док риболовци нису ухватили рибу и отворили јој трбух. Изненађени кувар извуче војника из материце! Војник је сада била играчка која је путовала светом, али због тога није постао помало нагонски, а сада се осећао достојним љубави своје балерине.

Након свих ових авантура, вратио се на стол где је започела његова авантура. Војник је поново био поред балерине и гледао је са великом наклоношћу, али ниједна од њих није рекла ни реч.

Одједном је једно дете зграбило војника и бацило га у пећ. Војник је поцрвењео, осећајући јаку врућину, али није знао да ли је то из љубави или ватре. Зурио је у балерину док се топила, а она је безобразно зурила у њега. У том тренутку је неко ушао у собу, разнео и бацио папирну балерину право у ватру. У трену се запалио и запалио, а поред њега се војник растопио. Следећег дана пронашли су само гомољ коситра у облику малог срца.

Илустрација Сање Рогошић